"Eliba uk da ak. Tuli tal'v. Mäni uk mecan kal't toižhe külähä, da segoi. A sä-se vilu oli, kül'mi hän tukhu. Eciškanzi ted. Nägeb: kus-se lämoine palab. Astui hän sihe polhe, kacub, pert'kuluine seižub, iknas lämoine, trubaspäi savu mäneb. Kolkoti mužik uks'he – ei ole vastust. Ragni uksen – se avaižihe. Čoma om pertiš, puhtaz, pirgoile mujub – i nikeda!"
Nu, tedab-ik ken-ni necida hüväd i čomad kel't? En usko, miše niken ei voi tundištada sidä...
Как правильно угадали несколько человек, это вепсский - язык небольшого финно-угорского народа. Говорящих всего около 8000 человек. Вепсы проживают на территории, образованной востоком Ленинградской области, югом Карелии и западом Вологодской области. Много вепсов в Петербурге.
Вепсский родственен финскому, эстонскому, карельскому и др. языкам, но является более древним, дошедшим до наших времён. Некоторые лингвисты даже называют его "санскритом" для финно-угорских языков